Son.. rekov deka se budam so pomislata na tebe, legnuvam so pomislata na tebe.. No, ne samo na jave, te mislam i na son… Da, i na son.. Niedna dosega ne sum sonuval, samo tebe angelu moj. Samo tebe. Ne mozam ni koga spijam da te izvadam od glavata. Zasto e toa taka? Tolku li mnogu te sakam???
Gledas… Sekogas mi velese deka ti mene me sakas poise od jas tebe.. A na krajot izleze sprotivnoto. Jas te mislam celo vreme, duri i te sonuvam, a ti, ti imas drug na kogo da mislis.. Imas drug na kogo da se posvetis, imas drug na kogo dam u kazuvas “te sakam”… A jas nemam nikoj, ne mozam da imam.. Ne mozam. Tonam se pobrzo i pobrzo, bez nadez deka ke isplivam. Bez nadez deka nekoj ke mi podade raka, ili pak barem da me povika so glasot, da mi dade sila da isplivam… Jas nemam nikoj da me bakne, nemam nikoj da mi kaze “te sakam”, nemam nikoj da mi dade sila da go prebrodam ova… Samo ti mi go velis ova, mi go velis na SON. A na jave… Aj, togas e teskoto, togas e toa sto boli, togas e se.. Posebno navecer, pred da zaspijam..
Eve vaka mi e mesec i 12 dena… Ah lele, boze pomogni mi… Odgovori mi go prasanjeto, najteskoto prasanje, sto da se pravi koga edinstveniot koj moze da ti pomogne e onoj za kogo places???
No comments:
Post a Comment